Pored programa rane stimulacije i vežbi koje stimulišu i usmeravaju sam razvoj bebe, postoje i vežbe koje se odnose na korekciju određenih položaja. Kada su vežbe posredi veoma je važno vreme kada se kreće sa tretmanom, što raniji pristup donosi bolje rezultate i beba se manje odupire pa je sprovođenje vežbi lakše kako za bebu tako i za roditelje.

Vežbe za stopala:

 U slučaju da je beba bila loše nameštena u Vašem stomaku može doći do krivljenja stopala. Kriva stopala, ma koliko izgledala bezazleno uticaće na dalji razvoj i dovesti do kasnijeg javljanja hoda na prstima i peti u odnosu na ono što se očekuje. Takođe, dete je sklono zauzimanju položaja tela koji vuče ka lumbalnoj lordozi, a kasnije i ramenima zabačenim ka unutra i krivljenju kičme.

 Vežbe za tortikolis:

“Krivi vrat” – tortikolis (Torticolis) kod beba se javlja često, može biti urođeni – zbog položaja bebe u stomaku u zadnjim mesecima trudnoće, ili stečen kada do skracenja mišića (sternokleidomastoideus) dolazi zbog položaja u kom se beba nalazi tokom držanja, spavanja, hranjenja i  zahteva neodložnu terapiju. Kod urođenog tortikolisa može doći do asimetrije lica, a nekada i tela – zbog hipotrofije (slabijeg razvoja) na zahvaćenoj strani, što se adekvatnim pristupom i vežbama za korekciju može ispraviti.

Vežbe za hipertonus i hipotonus:

Tonus (napetost) mišića je veoma bitan. Normalan tonus omogućava izvođenje pokreta i utiče na sveobuhvatnu motoriku i razvoj. Beba još intrauterino kreće sa svojim prvim pokretima.

Tonus mišića može biti poremećen i to zbog problema koji su se javljali u toku trudnoće ili zbog komplikacija i toka porođaja. Nervni sistem je osetljiv i nakon porođaja pa je potrebno pratiti bebin razvoj i reagovati ukoliko se primeti da je beba previse u grču (hipertonus / povišen  mišićni tonus) ili previse opuštena i ne javlja se nikakav otpor ili mali otpor mišića (hipotonus).

Uočavanje poremećaja mišičnog tonusa je jako bitno, jer ukoliko se sa vežbama ne krene na vreme dete će početi da zaostaje u fizičkom razvoju, a kako je celokupni razvoj povezan to povlači kašnjenja i zaostajanja u mentalnom a onda i socijalnom, emocionalnom razvoju i razvoju govora.

Primer: Ukoliko beba zbog povišenog mišićnog tonusa ne može da dohvati igračku koja se nalazi ispred nje, to dovodi do nezadovoljstva, plača i odustajanja od započete aktivnosti. Na kasnijim primerima, kako dete raste, to se može ozbiljnije odraziti na socijalni i emocionalni razvoj. Međutim, ne smemo zanemariti ni to da bebi ta igračka neće proći kroz iskustvo, a bebe i deca uče kroz igru i ispitujući okolinu. Učenje se prvo zasniva na taktilnim stimulusima tako što sve hvataju, bacaju pa opet hvatraju itd. Kasnije se uključuju i oralni stimulusi kada sve stavljaju u usta i na taj način ispitiju predmete.  Zatim slede vizueni, i konačno motorički kada kažiprstom ispituju sve otvore i šupljine na igračkama. Ukoliko dete ima hiper ili hipotonus sav ovaj sled razvoja se prolongira.

Zato je bitno prepoznati ovaj problem na vreme i javiti se stručnom licu kako bi blagovremeno bio izvršen pregled bebe i kako bi se započelo sa odgovarajućim setom vežbi.